Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carine i špedicija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Висока школа за примијенјене и правне науке „Прометеј“ Банја Лука Кнеза Милоша 10а

С е м и н а р с к и р а д

Екомика послованја

ТЕМА:ЦАРИНЕ

Ментор Студент

Проф.Драгослав Јарић Ђаковић Дамир

Банја Лука децембар 2010 Бр.индекса:123

САДРЖАЈ

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ЦАРИНА

Царина представља потребу која се наплаћује, најчешће, на увозну робу у виду новчаног износа, а по утврђеним царинским стопама у Царинској тарифи, било у циљу заштите домаће привреде, фискалних, социјалних и других разлога. Код неких земаља постоји и царина на робу која са извози из земље, нпр. у Индији на житарице у циљу прехрањивања домаћег становништва. Царине и царински систем сваке државе имају велики значај при отвореној међународној робној размени. Из тих разлога, а посебно из разлога бржег укључивања привреде неке земље у међународне робне токове, битно је да царина и царински систем те државе, буду савремени са низом усвојених међународних решења које имају развијене државе.

Вођење заштитне царинске политике и њена конкретизација у Царинској тарифи сваке земље је врло осетљиво питање и људи који воде царинску политику морају бити посебно обазриви при конкретизацији заштитне царинске политике у царинским тарифама. Та обазривост би се огледала, пре свега, у томе да зацртана царинска политика у царинским тарифама не сме да буде ни сувише висока - да спречава увоз роба, путем зацртаних високих царинских стопа, као ни обрнуто, да царинске стопе буду сувише ниске и да се сувише либерализује увоз, не водећи рачуна при томе о развоју домаће производње.

Решења треба тражити кроз један средњи приступ, да царине буду у погледу свога нивоа реално одмерене, тј. да не буду ни претерано високе, ни претерано ниске, тј. да буду тако постављене да омогућавају разумну конкуренцију и разуман увоз иностраних роба. Царине не смеју бити баријера отвореним робним разменама са иностранством, нити увозу, јер се ради и о зависно увозној привреди (па се ни извоз не може остварити без неопходног увоза, посебно репродукционог материјала и сировина, што ће омогућити производњу роба за извоз), већ напротив, оне морају бити у функцији таквих робних размена.

С друге стране, царине не могу бити забрана увозу из иностранства, јер аутархична и затворена привреда једне државе, па чак и оних развијенијих држава, није пожељна нити економски оправдана. Стога царина, у сваком царинском систему, поготову код младих привреда у развоју, мора да омогући и разуман увоз, али да и инструменти царина и институције царинског система омогуће и поспјешују извозне токове привреда у транзицији и развоју. Тако можемо да закључимо да примарна улога царина је заштита домаће производње, а секундарна улога фискални ефекат који она испољава при пуњењу буџета одређене државе.

...

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com